Masnoće

Masti se formiraju od masnih kiselina. Neke masne kiseline imaju važne zdravstvene koristi kao što su omega-3 (npr riblje masti) i omega-6 (biljna ulja) masne kiseline, dok neke imaju manje zdravih materija.
 
Masnoće:

Pomažu telu da apsorbuje masne rastvorive vitamine A, D, E i K

Pomažu u očuvanju ćelijskih membrana

Čuvaju naše organe od oštećenja

Telo čuva masnoće da bi ih koristilo kao izvor energije kada se iskoriste izvori ugljenih hidrata. Ipak, previše skladištenih masnoća može biti loše po zdravlje. 
 
Postoje tri glavne vrste masnoća:
 
Zasićene masnoće su čvrste masnoće koje se uglavnom nalaze u životinjskim proizvodima kao što su crveno meso, puter i punomasni sirevi. Visok unos zasićenih masti je jedan od glavnih uzroka srčanih problema. 
 
Nezasićene masnoće, poznate kao “dobre masti”, se nalaze u namirnicama kao što su maslinovo ulje i suncokretovo ulje, avokado, riblje masnoće, orasi i semenke. 
 
Omega-3 i omega-6 su dve nezasićene masnoće koje su jako važne za zdravlje i moraju da budu unesene kroz ishranu, zato što telo nije u mogućnosti da ih samostalno proizvede. Te masnoće formiraju deo strukture svake ćelije u našim telima. Potrebne su nam da bismo ostvarili i održali zdravo srce, mozak i zdrave funkcije očiju, kože, zglobova, kose i imunog sistema. 
 
Važno je ostvariti ravnotežu izmedju omega-3 i omega-6 masnih kiselina. One rade zajedno da pomognu telu da pravilno funkcioniše – naročito za ravnotežu zapaljenja. Medjutim, pošto je omega-6 izobiljniji u ishrani (nalazi se u povrću) nego omega-3 (koji se nalazi najčešće u ribi), istraživanja pokazuju da su mnogi načini ishrane niski u omega-3 masnoćama, što stvara disbalans. Iako je zdravije konzumirati više nezasićenih nego zasićenih masti, važno je zapamtiti da zasićene masnoće još uvek doprinose unosu kalorija. Kalorije iz masnoća treba da budu 20-35% od dnevnog unosa kalorija, a unos zasićenih masnoća treba da bude ispod 10% ukupnog unosa kalorija.
 
Trans masnoće su nezasićene masnoće koje imaju malo različitu hemijsku strukturu od normalnih nezasićenih masnoća. Male količine trans masnoća su prirodno prisutne u namirnicama koje su poreklom od ovaca i krava (jagnjentina, junetina i mleko). Ipak, većina trans masnoća u ishrani dolazi iz upotrebe delimično hidrogenizovanih biljnih masnoća – ovo je proces u kojem se biljno ulje pretvara u polučvrste masnoće da bi bile pogodnije za procese kuvanja i pečenja. Tako da većina margarina, neke pržene i kuvane namirnice mogu da imaju visok sadržaj trans masnoća, iako se većina glavnih proizvodjača namirnica trudi da smanji količine trans masnoća u svojim proizvodima. 
 
Zamena zasićenih i trans masnoća u ishrani sa nezasićenim masnoćama se pokazalo kao dobar način da se smanji rizik srčanih oboljenja. 
 
Dobre masnoće – nezasićene masnoće – većina biljnih ulja, uključujući maslinovo ulje, orasi i semenke, avokado, ribe kao losos koje sadrže omega-3 masti, suncokret i slično. Pokušajte da izbegnete zasićene i trans masnoće koje se nalaze u gotovim proizvodima, prženoj hrani, čokoladom